poorboyspaper balkan

Samoistraživanje je najvažnije

Drugom radionicom na temu „CV iz dizajnerskog ugla“ završena je Akademija karijernog razvoja koju je organizovao Evropski studentski forum Fakulteta političkih nauka. Predavači su bili članovi Foruma Matija Vasić i Bojan Živanović.

Od hirošime do fukušime

Strah utiče na našu percepciju razvoja nuklearnih tehnologija- zaključili su učesnici konferencije Nuklearna sigurnost danas u organizaciji Direktorata za radijacionu i nukleranu sigurnost i bezbednost Srbije, SRBATOM-a i Kolor pres grupe. Konferencija je bila podeljena u četiri panel diskusije o stanju nuklearne energije nekad i sada, koristima radiološkog zračenja, upravljanju radioaktivnim otpadom i nuklearnim materijalom i o tome kako javnost percipira nuklearnu bezbednost. Pre toga, usledile su pozdravne reči organizatora.

Trampovi izazivači 2020.-neizvesna budućnost

Američko društvo je veoma polarizovano- zaključili su učesnici predavanja Američki izbori 2020-šta nas očekuje? koje je upriličila organizacija Novi treći put. Ovaj događaj održan je u okviru Serbia Visions multikongresa pod pokroviteljstvom Nemačko-srpske privredne komore u saradnji sa Privrednom komorom Srbije. Samo predavanje obuhvatilo je četiri celine i to: ekonomsku analizu dosadašnjeg učinka Donalda Trampa kao predsednika SAD, uticaj kulture na polarizaciju američkog društva, strategije kandidata u kampanji za izbore 2020. godine i istraživanja javnog mnjenja. Svi učesnici govorili su u ime organizacije koja je upriličila događaj.

Temelj unutrašnjeg dijaloga je u istoriji

Dijalog Beograda i Prištine treba ostati pod okriljem Evropske unije- zaključak je panel diskusije Belgrade, Pristina and the West- accelerating history? održane na Fakultetu političkih nauka. Događaj je organizovan pod pokroviteljstvom Savetodavne grupe za javne politike „Balkan u Evropi“, Evropskog fonda za Balkan i Fakulteta političkih nauka.

Naš CV vredi onoliko koliko je jak naš socijalni kapital

Koordinator Centra za razvoj karijere Fakulteta političkih nauka Pajazit Pomak održao je predavanje u okviru prve radionice „Akademije karijernog razvoja“ koju organizuje Evropski studentski forum. On je studentima govorio kako da napišu dobar CV i što bolje predstave sebe na intervjuu za posao. „Morate imati svest o značaju vaše karijere“- rekao je pomak i dodao „CV je vaša lična karta za poslodavca koji morate prilagoditi sebi“.

Kinu ne smemo smatrati isključivo neprijateljem nego rivalom

Gost Fakulteta političkih nauka bio je Profesor Notr Dam koledža Gregori Mur koji je održao predavanje na temu: „Američko-Kineski odnosi za vreme administracije predsednika Teodora Ruzvelta“. Profesora Mura je studentima predstavio asistent na Fakultetu političkih nauka Dragan Živojinović. „Ovo je interesantna tema koja daje istorijsku dimenziju sadašnjih odnosa Kine i SAD“- rekao je on.
Profesor Mur je na početku svog izlaganja istakao „sumnjičavost, strah i protekcionizam“ Kineza koji su uticali na tadašnju spoljnopolitičku orijentaciju SAD prema Kini. „Zato je i sadašnja retorika američke administracije ista kao u tom periodu smatrajući Kineze 'žutom opasnošću' “- rekao je Mur. Kina je u to doba bila slaba nakon građanskih ratova koje je proživela i nemogućnosti vladajuće dinastije Čing da uspostavi stabilnost što državnici na Zapadu nisu razumeli.
Govoreći o predsedniku Teodoru Ruzveltu, Mur je izjavio kako se on smatra „jednim od najcenjenijih predsednika u američkoj istoriji koji je na svet gledao kroz prizmu socijalne dominacije a život kao na stalnu borbu“. U Ruzveltovo doba je, prema Muru, rasizam predstavljao problem imajući u vidu rasističke stavove većine Amerikanaca dok je on taj problem veoma široko shvatao.

Međunarodno pravo je regulator međunarodnih odnosa

Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Aleksandar Gajić otvorio je prvu Sesiju međunarodnog prava koju je organizovao Institut za međunarodnu politiku i privredu. On je govorio o Međunarodnom pravu u funkciji očuvanja teritorijalnog integriteta Republike Srbije. Kako stoji u pozivu instituta: „ Institut za međunarodnu politiku i privredu počinje sa novim formatom periodičnih predavanja pod nazivom 'Sesije međunarodnog prava'. Međunarodno pravo je jedan od stubova naučnog rada Instituta i njegovo praćenje i proučavanje je neophodno radi razumevanja međunarodnih odnosa u celini.“ Prisutne je, u ime Instituta, pozdravio koordinator Sesija međunarodnog prava Mihajlo Vučić. On je istakao da su sesije izraz želje Instituda da se „dovode ljudi iz zemlje i regiona koji bi držali predavanja iz oblasti kojima se bave što će biti od pomoći svim zainteresovanim akterima“. On je u zaključku rekao: „mi ohrabrujemo diskusiju i mislimo da je važno veće prisustvo javnosti u debati o ovim pitanjima“. Ovo predavanje organizvano je u formatu izlaganja i diskusije.

Mladi mogu uticati na donosioce odluka

Seminar „Dani javnih politika“ nastavljen je izlaganjem asistenta na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu Stefana Janjića. On je govorio o mogućnosti da se medijskom politikom utiče na lažne vesti. Janjić smatra da možemo koristiti ovaj izraz ako se pozovemo na stilsku figuru oksimoron imajući u vidu teorije bazirane na lošim argumentima. Stefan je i urednik portala Fake news tragač iz Novog Sada osećajući potrebu da traži dezinformacije u srpskim medijima. „Danas je vrlo lako objaviti lažne vesti čime se publika tako može prevariti a mediji preuveličavaju svakodnevne fenomene utičući na percepciju ljudi“- rekao je Janjić. Kao ključni pokretač ovog trenda u Srbiji on je istakao nacionalizam gde su, prema podacima iz njegove prezentacije, srpski mediji 265 puta u prethodnih godinu dana najavili ratove i sukobe. Janjić je učesnicima seminara preporučio internet alatke na osnovu kojih mogu proveriti istinitost objavljenih video snimaka i slika. Stefan se osvrnuo na psihološki barnum-forerov efekat prema kome „lakše verujemo u ono što nam deluje primamljivo“. Prema njegovim rečima: „kredibilnost izvora utiče na to kako gledamo na vesti čemu pseudo nauka doprinosi u velikoj meri“- zaključio je on.

Izdaja u srpskoj politici

U našem narodu odomaćilo se da svakog ko ne misli kao mi zovemo izdajnikom ili stranim plaćenikom. Politiku svhatamo kao nešto što svako poznaje i proniče uz beskrajne rasprave sa komšijama. Naša zemlja ima dugu istoriju političke misli koja se uspostavljala trudom elita kroz vreme. Za šta možemo vezivati izdaju kao pojam? Mišljenja su podeljena jeli Branković izdao Srbe na Kosovu a Milošević one u Krajini. Jedan od mnogo načina za razmatranje izdaje jeste gledati je kao neispunjeno obećanje čime se krši prethodno postignuti dogovor. Ako je tako, onda su sva neostvarena predizborna obećanja izdaja. Možda je izdajnik neko ko je izneverio nečija očekivanja ili za koga ne možemo sa sigurnošću tvrditi da ga drugi plaća za antisrpsku propagandu. Govoreći o tome, vidimo kako izdaja ima duboke društvene korene iz naše istorije naroda koji se uvek borio za slobodu. U tom smislu neki vide izdaju kod onih za koje misle da su protiv svoje nacije. Politika svima pomuti umove a građani ne žele da se informišu van medija. Srbi su pravoslavan narod koji je učio ne praštati zločin bilo kakve vrste. Mnoge muke su nas sustizale i zato agresivno reagujemo kada neko pomene reč izdaja. Suviše emotivno doživljavljmo našu istoriju i politiku. Olako upiremo prstom a da pre toga nismo dovoljno dobro prosudili. Političarima zato odgovara ratovanje saopštenjima i busanje nacionalnim vrednostima. Igraju na emotivnu kartu jer znaju da to izaziva reakciju i privlači glasače. Mediji prenoseći njihove izjave ponekad ih nakite da izgledaju bombastičnije nego što zaista jesu. Najčešća podela u našem društvu je na patriote i izdajnike. Nacionalizam je tekovina francuske revolucije koja se u različitim oblicima razvijala tokom istorije. Kod nas su brojni ratovi oblikovali svest o naciji kao nešto što treba fizički braniti. Ovaj pojam nadilazi granice države i ne odnosi se samo na stanovnike zemlje već i na dijasporu. Nevladine organizacije se ovde shvataju kao agenti stranog uticaja u Srbiji što ima potku ako se pogledaju njihovi donatori. Mada je teško definisati uticaj, ipak se može uočiti šema na osnovu koje medijski akteri govore i na šta usmeravaju pažnju građana. Bilo ko u koga se posumnja, diskredituje se kao špijun ili plaćenik. Koliko god nam teško bilo živeti u prošlosti, iskoristimo je kao lekciju za ono što dolazi. Izdaja će uvek postojati dokle god je sveta i veka. Stara izreka kaže: ''Koliko ljudi, toliko ćudi''. Svako će uvek imati svoje mišljenje o svemu. Izdvojmo se izvan političkih previranja i gledajmo što više razviti svoj duh.

Milan Ranković, associate editor