Izdaja u Srpskoj politici

U našem narodu odomaćilo se da svakog ko ne misli kao mi zovemo izdajnikom ili stranim plaćenikom. Politiku svhatamo kao nešto što svako poznaje i proniče uz beskrajne rasprave sa komšijama. Naša zemlja ima dugu istoriju političke misli koja se uspostavljala trudom elita kroz vreme. Za šta možemo vezivati izdaju kao pojam? Mišljenja su podeljena da li je Branković izdao Srbe na Kosovu a Milošević one u Krajini. Jedan od mnogo načina za razmatranje izdaje jeste gledati je kao neispunjeno obećanje čime se krši prethodno postignuti dogovor. Ako je tako, onda su sva neostvarena predizborna obećanja izdaja. Možda je izdajnik neko ko je izneverio nečija očekivanja ili za koga ne možemo sa sigurnošću tvrditi da ga drugi plaća za antisrpsku propagandu. Govoreći o tome, vidimo kako izdaja ima duboke društvene korene iz naše istorije naroda koji se uvek borio za slobodu. U tom smislu neki vide izdaju kod onih za koje misle da su protiv svoje nacije. Politika svima pomuti umove a građani ne žele da se informišu van medija. Srbi su pravoslavan narod koji je učio ne praštati zločin bilo kakve vrste. Mnoge muke su nas sustizale i zato agresivno reagujemo kada neko pomene reč izdaja. Suviše emotivno doživljavljmo našu istoriju i politiku. Olako upiremo prstom a da pre toga nismo dovoljno dobro prosudili. Političarima zato odgovara ratovanje saopštenjima i busanje nacionalnim vrednostima. Igraju na emotivnu kartu jer znaju da to izaziva reakciju i privlači glasače. Mediji prenoseći njihove izjave ponekad ih nakite da izgledaju bombastičnije nego što zaista jesu. Najčešća podela u našem društvu je na patriote i izdajnike. Nacionalizam je tekovina francuske revolucije koja se u različitim oblicima razvijala tokom istorije. Kod nas su brojni ratovi oblikovali svest o naciji kao nešto što treba fizički braniti. Ovaj pojam nadilazi granice države i ne odnosi se samo na stanovnike zemlje već i na dijasporu. Nevladine organizacije se ovde shvataju kao agenti stranog uticaja u Srbiji što ima potku ako se pogledaju njihovi donatori. Mada je teško definisati uticaj, ipak se može uočiti šema na osnovu koje medijski akteri govore i na šta usmeravaju pažnju građana. Bilo ko u koga se posumnja, diskredituje se kao špijun ili plaćenik. Koliko god nam teško bilo živeti u prošlosti, iskoristimo je kao lekciju za ono što dolazi. Izdaja će uvek postojati dokle god je sveta i veka. Stara izreka kaže: ''Koliko ljudi, toliko ćudi''. Svako će uvek imati svoje mišljenje o svemu. Izdvojmo se izvan političkih previranja i gledajmo što više razviti svoj duh.

​Autor: Milan Ranković, associate editor
​Datum: 8.10.2019