Od hirošime do fukušime
dStrah utiče na našu percepciju razvoja nuklearnih tehnologija- zaključili su učesnici konferencije Nuklearna sigurnost danas u organizaciji Direktorata za radijacionu i nukleranu sigurnost i bezbednost Srbije, i Kolor pres grupe. Konferencija je bila podeljena u četiri panel diskusije o stanju nuklearne energije nekad i sada, koristima radiološkog zračenja, upravljanju radioaktivnim otpadom i nuklearnim materijalom i o tome kako javnost percipira nuklearnu bezbednost. Pre toga, usledile su pozdravne reči organizatora.
Predsednica Narodne Skupštine Republike Srbije Maja Gojković je, govoreći o tenziji između primene i zloupotrebe nuklearne energije, postavila suštinsko pitanje „može li se to ikako kontrolisati“ dodavši kako nam „ova konferencija služi da kroz nauku i struku ogolimo mitove i zablude o ovoj temi“. Gojković je zaključila kako „čovečanstvo mora ovladati nuklearnom energijom u mirnodopske svrhe“. Državni sekretar u Ministarstvu, prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Vladimir Popović ističe „nuklearne tehnologije kao civilizacijsku tekovinu jer se kroz komunikaciju najbolje može doprineti čovečanstvu“. Naročit značaj, prema Popoviću jeste da Srbija „kao 23-ća punopravna članica CERN-a od njega može imati koristi za obuku kadrova i informisanje javnosti“.
Direktor Direktorata za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije Slađan Velinov kaže da „direktorat radi na prevazilaženju straha kod običnih građana kada je reč o nuklearnoj bezbednosti“. On je istakao da je „Direktorat sada promenio svoj fokus sa primanja pomoći na pružanje ekspertskog mišljenja“ Vršilac dužnosti direktora Instituta za nuklearne nauke „Vinča“ Snežana Pajović istakla je poruku ljudi koji su 1948. godine osnovali Institut da „bez protoka znanja i naučnih dostignuća nije moguć ni napredak države“. Ona je izrazila tvrdnju kako će „Institut nastaviti da doprinosi razvoju, kako nacionalne, tako i evropske nauke.“ Zamenik direktora JP „Nuklearni objekti Srbije“ Dalibor Arbutina ukazao je na potrebu „boljeg upravljanja radioaktivnim otpadom čime bi se on premestio iz starih hangara.“
Govoreći o nuklearnoj bezbednosti nekad i sad, zamenik rukovodioca Sektora za vanredne situacije i pripremu nuklearnih tehnologija Đorđe Lazarević ističe kako „je potrebno razvijati bazu znanja jer to što se neki problem desi daleko od nas, ne znači da radijacije neće biti ni ovde“. Lazarević je ukazao na evoluciju načina izgradnje nuklearnih elektrana navodeći kako se očekuje da će „posle 2030. godine biti građene nuklearne elektrane četvrte generacije tako da ne mogu imati posledica po životnu sredinu“. Rukovodilac sektora u Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju (IAEA) Zoran Drače mišljenja je kako mi „živimo u rizičnom društvu zbog čega je važno edukovati ljude kako radijacija nije nešto što je fatalno“. O važnosti sistema za rano upozoravanje govorila je rukovodilac Odseka za monitoring, kontrolu i vanredne situacije SRBATOM-a Vedrana Vuletić ukazavši kako je važno „imati pravno obavezujuću regulativu u ovoj oblasti“.
„Zračenje se najviše koristi u radiologiji iako ono ima svoju primenu još od 19. veka“- istakla je direktorka Laboratorije za radioizotope Instituta za nuklearne nauke „Vinča“ Sanja Vranješ Đurić. Rukovodilac dozimetrije Radijacione jedinice Instituta za nuklearne nauke „Vinča“ Ivica Vujičić rekao je da se u svetu na godišnjem nivou „gama zračenjem tretira oko 510.000 tona hrane“. Načelnik Odeljenja za kontrolu radijacionih delatnosti i nuklearnih aktivnosti SRBATOM Milan Vujović istakao je kako članovi njegovog Odeljenja prolaze kroz proces „podzakonskih akata, odobrenja privatnim licima, evidentiranja i inspekcije kao sistema kontrole zarad optimalnog izlaganja i smanjenja rizika“.
„Svi mi živimo sa zračenjem“- smatra rukovodilac Sektora za upravljanje radioaktivnim otpadom Milutin Jevremović. Prema njegovim rečima „specifičnost je što se radioaktivnost kao fizička pojava ne može uništiti“. Kao izazove odlaganja nuklearnog otpada u Srbiji, on je naveo limitirana finansijska sredstva i nepostojanje trajnih odlagališta. O tome kako neko može zloupotrebiti nuklearno oružje govorio je direktor Instituta za nacionalnu i međunarodnu bezbednost Darko Trifunović. On je istakao „nabavku oružja, postrojenje za njegovu obradu, odlagalište i preduslov da li je sve to deo integrisanog delovanja“ kao referentne tačke u tom pogledu zaključivši da „i sajber napadi na nuklearna postrojenja mogu biti opasna pretnja“ kao i da „nam za borbu protiv toga fali kvalitetna obuka“. Stoga su se i panelisti na ovoj diskusiji složili kako je važna „saradnja resornih institucija i obaveštajnih službi radi sprečavanja zloupotrebe radioaktivnog otpada i nuklearnog materijala“.
O značaju nuklearne bezbednosti za naše društvo govorio je savetnik direktora SRBATOM-a Bojan Radak istakavši kako su nam „zaštita i kontrola potrebni jer je čovek uveliko preuzeo upravljanje nad prirodom“. Kao dva ključna izazova, Radak je naveo „izazov struke i izazov psihe“. O značaju serije „Černobilj“ za pop kulturu govrio je kardiolog i pisac Goran Milašinović smatrajući kao glavni motiv za njeno snimanje „želju da se iz ljudske vizure sagledaju posledice stradanja tamošnjeg stanovništva“. Rukovodilac Kolor pres grupe Robert Čoban smatra kako većina ljudi o temi nuklearne bezbednosti „više voli da govori nego što o njoj zna“. Čoban je ukazao na visok rejting pomenute serije koji na Internacionalnoj filmskoj bazi (IMDB) ima rejting 9,5 na velikom broju glasova što pokazuje da je „i posle trideset godina i dalje veliko interesovanje za nuklearnu bezbednost“. Podsetimo, naredni događaj koji Kolor pres grupa organizuje u Domu Narodne skupštine biće predstavljanje srpskog izdanja magazina The Economist: Svet u 2020-oj.
Tekst i foto: Milan Ranković, associate editor
Datum: 25.11.2019
Predsednica Narodne Skupštine Republike Srbije Maja Gojković je, govoreći o tenziji između primene i zloupotrebe nuklearne energije, postavila suštinsko pitanje „može li se to ikako kontrolisati“ dodavši kako nam „ova konferencija služi da kroz nauku i struku ogolimo mitove i zablude o ovoj temi“. Gojković je zaključila kako „čovečanstvo mora ovladati nuklearnom energijom u mirnodopske svrhe“. Državni sekretar u Ministarstvu, prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Vladimir Popović ističe „nuklearne tehnologije kao civilizacijsku tekovinu jer se kroz komunikaciju najbolje može doprineti čovečanstvu“. Naročit značaj, prema Popoviću jeste da Srbija „kao 23-ća punopravna članica CERN-a od njega može imati koristi za obuku kadrova i informisanje javnosti“.
Direktor Direktorata za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije Slađan Velinov kaže da „direktorat radi na prevazilaženju straha kod običnih građana kada je reč o nuklearnoj bezbednosti“. On je istakao da je „Direktorat sada promenio svoj fokus sa primanja pomoći na pružanje ekspertskog mišljenja“ Vršilac dužnosti direktora Instituta za nuklearne nauke „Vinča“ Snežana Pajović istakla je poruku ljudi koji su 1948. godine osnovali Institut da „bez protoka znanja i naučnih dostignuća nije moguć ni napredak države“. Ona je izrazila tvrdnju kako će „Institut nastaviti da doprinosi razvoju, kako nacionalne, tako i evropske nauke.“ Zamenik direktora JP „Nuklearni objekti Srbije“ Dalibor Arbutina ukazao je na potrebu „boljeg upravljanja radioaktivnim otpadom čime bi se on premestio iz starih hangara.“
Govoreći o nuklearnoj bezbednosti nekad i sad, zamenik rukovodioca Sektora za vanredne situacije i pripremu nuklearnih tehnologija Đorđe Lazarević ističe kako „je potrebno razvijati bazu znanja jer to što se neki problem desi daleko od nas, ne znači da radijacije neće biti ni ovde“. Lazarević je ukazao na evoluciju načina izgradnje nuklearnih elektrana navodeći kako se očekuje da će „posle 2030. godine biti građene nuklearne elektrane četvrte generacije tako da ne mogu imati posledica po životnu sredinu“. Rukovodilac sektora u Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju (IAEA) Zoran Drače mišljenja je kako mi „živimo u rizičnom društvu zbog čega je važno edukovati ljude kako radijacija nije nešto što je fatalno“. O važnosti sistema za rano upozoravanje govorila je rukovodilac Odseka za monitoring, kontrolu i vanredne situacije SRBATOM-a Vedrana Vuletić ukazavši kako je važno „imati pravno obavezujuću regulativu u ovoj oblasti“.
„Zračenje se najviše koristi u radiologiji iako ono ima svoju primenu još od 19. veka“- istakla je direktorka Laboratorije za radioizotope Instituta za nuklearne nauke „Vinča“ Sanja Vranješ Đurić. Rukovodilac dozimetrije Radijacione jedinice Instituta za nuklearne nauke „Vinča“ Ivica Vujičić rekao je da se u svetu na godišnjem nivou „gama zračenjem tretira oko 510.000 tona hrane“. Načelnik Odeljenja za kontrolu radijacionih delatnosti i nuklearnih aktivnosti SRBATOM Milan Vujović istakao je kako članovi njegovog Odeljenja prolaze kroz proces „podzakonskih akata, odobrenja privatnim licima, evidentiranja i inspekcije kao sistema kontrole zarad optimalnog izlaganja i smanjenja rizika“.
„Svi mi živimo sa zračenjem“- smatra rukovodilac Sektora za upravljanje radioaktivnim otpadom Milutin Jevremović. Prema njegovim rečima „specifičnost je što se radioaktivnost kao fizička pojava ne može uništiti“. Kao izazove odlaganja nuklearnog otpada u Srbiji, on je naveo limitirana finansijska sredstva i nepostojanje trajnih odlagališta. O tome kako neko može zloupotrebiti nuklearno oružje govorio je direktor Instituta za nacionalnu i međunarodnu bezbednost Darko Trifunović. On je istakao „nabavku oružja, postrojenje za njegovu obradu, odlagalište i preduslov da li je sve to deo integrisanog delovanja“ kao referentne tačke u tom pogledu zaključivši da „i sajber napadi na nuklearna postrojenja mogu biti opasna pretnja“ kao i da „nam za borbu protiv toga fali kvalitetna obuka“. Stoga su se i panelisti na ovoj diskusiji složili kako je važna „saradnja resornih institucija i obaveštajnih službi radi sprečavanja zloupotrebe radioaktivnog otpada i nuklearnog materijala“.
O značaju nuklearne bezbednosti za naše društvo govorio je savetnik direktora SRBATOM-a Bojan Radak istakavši kako su nam „zaštita i kontrola potrebni jer je čovek uveliko preuzeo upravljanje nad prirodom“. Kao dva ključna izazova, Radak je naveo „izazov struke i izazov psihe“. O značaju serije „Černobilj“ za pop kulturu govrio je kardiolog i pisac Goran Milašinović smatrajući kao glavni motiv za njeno snimanje „želju da se iz ljudske vizure sagledaju posledice stradanja tamošnjeg stanovništva“. Rukovodilac Kolor pres grupe Robert Čoban smatra kako većina ljudi o temi nuklearne bezbednosti „više voli da govori nego što o njoj zna“. Čoban je ukazao na visok rejting pomenute serije koji na Internacionalnoj filmskoj bazi (IMDB) ima rejting 9,5 na velikom broju glasova što pokazuje da je „i posle trideset godina i dalje veliko interesovanje za nuklearnu bezbednost“. Podsetimo, naredni događaj koji Kolor pres grupa organizuje u Domu Narodne skupštine biće predstavljanje srpskog izdanja magazina The Economist: Svet u 2020-oj.
Tekst i foto: Milan Ranković, associate editor
Datum: 25.11.2019
